ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА САВЈЕТА МИНИСТАРА БиХ РОБЕРТ ВИДОВИЋА АГЕНЦИЈИ ОНАСА

ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА САВЈЕТА МИНИСТАРА БиХ РОБЕРТ ВИДОВИЋА АГЕНЦИЈИ ОНАСА

 Генерални секретар Савјета министара Босне и Херцеговине Роберт Видовић у интервјуу Независној агенцији ОНАСА, између осталог, говори о приоритетима у раду, колико привремено финансирање буџетским корисницима тренутно отежава рад и да ли је задовољан Приједлогом буџета Генералног секретаријата Савјета министара БиХ за 2019. годину, о сарадњи са законодавним институцијама Босне и Херцеговине, у сарадњи са регионалним секретаријатима влада и активностима Генералног секретаријата у овој години…

 

  ОНАСА: Који су приоритети у Вашем раду?

         
       
        ВИДОВИЋ: Када су у питању приоритети рада генералног секретара Савјета министара БиХ, свакако бих истакао додатно јачање институције Генералног секретаријата Савјета министара БиХ и реорганизацију којом би се максимално искористили сви капацитети и људски ресурси, а све с циљем да у коначници сви запослени у Генералном секретаријату буду задовољнији, барем када је у питању равномјерно распоређивање послова, те кроз тај дио, у складу са расположивим капацитетима, награђивати запослене за изузетне успјехе у раду. Морам рећи да је Генерални секретаријат, сликовито речено, један мали рудник гдје се посао одвија континуирано, уз мноштво захтјева и приједлога свих институција БиХ. У коначници, бољом реорганизацијом доћи ћемо и до боље продуктивности, која би имала за циљ и боље остваривање основних надлежности Генералног секретаријата, а то су припрема и праћење сједница Савјета министара БиХ. Истакао бих да сам дио свог радног вијека имао прилику да радим у приватном сектору, који се, морам признати, увелико разликује од јавног сектора и ту сам научио да се односим   према послу домаћински и одговорно, те се у својим приоритетима на позицији генералног секретара свакако желим придржавати начела економичности, учинковитости и ефикасности, што значи свести трошкове ресурса на најмању могућу мјеру и ти ресурси требају бити на располагању правовремено, у одговарајућој количини и одговарајућег  квалитета, уз најбоље искориштавање расположивих ресурса у сврху испуњавања постављених циљева и постизања предвиђених резултата.

 
             
        ОНАСА: С обзиром на то да сте у фази привременог финансирања, колико Вам то отежава рад?

       
        ВИДОВИЋ: Законом о финансирању институција БиХ прописано је да за вријеме привременог финансирања буџетски корисници не могу започети нове или проширене програме и активности, док не буду одобрене у Закону о буџету и то нам свакако у том дијелу отежава реализовање наших планова. Међутим, привременим финансирањем Генералном секретаријату је, као и другим институцијама, омогућено да обавља основне редовне активности.

        
        ОНАСА: Да ли сте задовољни Приједлогом буџета за Генерални секретаријат Савјета министара БиХ за 2019. годину?

 
       
        ВИДОВИЋ: Припадам оној групи људи који увијек држе да може боље и више, па је тако и са Буџетом Генералног секретаријата за 2019. годину. Генерални секретаријат Савјета министара БиХ, као буџетски корисник институција БиХ, на вријеме је поднио захтјев за средства из буџета за 2019. годину у износу који је, с обзиром на планиране активности, нешто изнад горње границе расхода. Приједлогом је одобрен износ само до горње границе расхода тако да у том дијелу не можемо бити задовољни, посебно с аспекта финансирања пројеката е-владе, али уважавамо чињеницу да су буџетска средства јавна средства са којима треба поступати максимално рационално те ћемо се трудити да све своје активности и задатке реализујемо у задатим финансијским оквирима.

 

        ОНАСА: Са којим проблемима се сусрећете у свом раду и како планирате да их рјешавате?

        ВИДОВИЋ: Проблеми у раду највише се огледају у недостатку финансијских средстава за провођење пројеката из области информационих технологија. Генерални  секретаријат Савјета министара БиХ је задужен за администрацију и одржавање сервиса институција БиХ и има одговорност за функционисање система е-владе, који тренутно користе институције БиХ (њих 58)  и бојим се да систем генерално не разумије потребу развоја, улагања и одрживости информационих технологија у институцијама. У прошлој години Генерални секретаријат је у сарадњи са Министарством комуникација и транспорта БиХ те Канцеларијом Мајкрософта у БиХ израдио Анализу система е-владе, као и могућности проширења сервиса на све институције БиХ. Тај документ усвојио је Савјет  министара БиХ 21. децембра 2018. године на 162. сједници. Анализа је показала да би институције БиХ оствариле значајно унапређење у технолошком и функционалном смислу (размјена података, безбједност сервиса и система) када би било креирано централно тијело за информатизацију институција БиХ које би пружало подршку и сервисе институцијама БиХ са централне локације у Генералном секретаријату Савјета министара БиХ. Такође, увођењем централизације сервиса оствариле би се и значајне уштеде у буџету институција БиХ (веб портал, и-мејл, ДМС…). Тренутно систем е-владе обезбјеђује 36 сервиса, које користи 58 институција Босне и Херцеговине. Највећи проблем је поткапацитираност унутар Службе која се бави одржавањем тих сервиса, као и могућност задржавања квалитетног и стручног ИТ кадра унутар институција, с обзиром на то да позитивни прописи нису омогућили да се тим кадровима понуде одговарајућа примања како би радили у државној служби.

 
Примарни задатак, чијем ћу се рјешавању настојати посветити у идућем периоду, свакако ће бити рјешавање питања одржавања и развоја сервиса е-владе. С обзиром на то да су финансијска средства ограничена, настојаћу да се потребна средства обезбиједе из неких других извора финансирања (ИПА, ГИЗ, ОЕБС…). Дакле, из тих средстава примарно би био ријешен проблем изградње секундарне локације (disaster recovery site) како би се обезбиједио несметан рад институција у случају недоступности примарне локације.
Вриједно је истаћи, што донекле отежава остваривање пуног капацитета надлежности Генералног секретаријата, и нејасноће у самом Пословнику о раду Савјета министара БиХ. Пословник о раду Савјета министара БиХ датира из 2003. године те од тада није никада мијењан ни прилагођаван новим околностима. Држим да има доста простора за напредак ако би се неке одредбе Пословника редефинисале и унаприједиле, када су у питању остваривања примарних надлежности Генералног секретаријата, који је задужен и за припрему и праћење сједница Савјета министара БиХ.

 

        ОНАСА: Каква је сарадња са законодавним институцијама Босне и Херцеговине?

        ВИДОВИЋ: Генерални секретаријат сарађује са службама и тијелима Парламентарне скупштине БиХ, посебно са Колегијумом Секретаријата  Парламентарне скупштине БиХ, с којима смо одржали низ састанака с циљем унапређења међусобних односа. Посебне активности односе се, и односиће се и убудуће, на редовно праћење сједница домова Парламентарне скупштине БиХ и њихових радних тијела, а за потребе генералног секретара израђују се извјештаји о разматраним тачкама дневног реда чији је предлагач Савјет  министара. Такође, извјештаји садрже усвојене, прихваћене или одобрене материјале. Та сарадња подразумијева припрему документације у вези са посланичким и делегатским питањима, иницијативама и интерпелацијама. Генерални секретаријат, такође, остварује сарадњу и са службама ентитетских законодавних тијела и Брчко Дистрикта БиХ у виду организовања и одржавања заједничких састанака, а с циљем унапређења комуникације, координације и размјене информација.

     
       
        ОНАСА: Каква је сарадња са регионалним секретаријатима влада и да ли постоји простор за унапређење те сарадње?

 

        ВИДОВИЋ: Прошле године уприличили смо посјете Главном секретаријату Владе Републике Хрватске и Генералном секретаријату Владе Црне Горе. У Загребу смо са главним секретаром Владе Републике Хрватске Андрејом Габријел и њеним сарадницима разговарали о модалитетима сарадње два секретаријата. Представници Главног секретаријата Владе Хрватске предочили су начин функционисања, с посебним освртом на области  техничких система те рада Канцеларије Координације за привреду  и структурне реформе, Канцеларије Кадровске и административне комисије Владе те Канцеларије Координације за спољну  и европску политику и људска права. Том смо приликом упознали домаћине са начином рада Генералног секретаријата Савјета министара БиХ. На састанку са шефом Кабинета предсједника Владе Републике Хрватске Звонимиром Фрком Петешићем и његовим сарадницима разговарано је о системском праћењу и анализи јавних политика, изради стратешких развојних планова, стручној обради и припреми материјала,  као и извјештавању јавности те комуникацији са медијима и грађанима. На радном састанку у новембру  2018. године у Подгорици разговарали смо са генералним секретаром Владе Црне Горе Наташом Пешић о модалитетима унапређења сарадње и размијенили искуства у раду Генералног секретаријата Савјета министара БиХ и Генералног секретаријата  Владе Црне Горе. Обострано је констатовано да традиционално добри и пријатељски односи које његују Црна Гора и Босна и Херцеговина значајно доприносе укупној регионалној сарадњи и процесу европских интеграција држава западног Балкана. На радном састанку учествовали су помоћници генералних секретара Савјета министара БиХ и Црне Горе и представници служби у саставу генералних секретаријата. У току су договори за реализовање посјета Секретаријату Владе Републике Сјеверне Македоније и Генералном секретаријату Владе Републике Србије.

 

        ОНАСА: На шта ће се односити основне активности Генералног секретаријата у овој години?

       
        ВИДОВИЋ: Генерални секретаријат је стално тијело Савјета министара БиХ и обавља нарочито послове који се односе на припрему сједница и састанака, вођење записника, вођење евиденција, информисање јавности, праћење провођења одлука Савјета министара БиХ, протокол, материјално-финансијске, административне и техничке послове за Савјет министара БиХ у извршавању његових задатака, стара се о објављивању одлука Савјета министара БиХ у службеним гласилима те врши и друге послове које му одлуком додијели Савјет министара БиХ. Дакле, основне активности Генералног секретаријата у 2019. години односиће се на пружање техничке подршке, координисање израде годишњег програма рада, праћење и извјештавање о раду Савјета министара и контролисање квалитета проведеног поступка код израде годишњих програма рада и годишњих извјештаја о раду институција Босне и Херцеговине. Ријеч је о припреми и праћењу рада сједница Савјета министара, изради записника и закључака са сједница Савјета министара, информисању и праћењу провођења закључака Савјета министара, изради периодичних извјештаја о провођењу закључака Савјета министара, припреми и праћењу рада сједница одбора Савјета министара, изради записника и изјашњења одбора о разматраним материјалима, информисању министарстава и других институција о изјашњењима одбора, провођењу одговарајућих процедура по закључцима других институција, вођењу евиденција и сарадњи са другим институцијама, те пословима праћења сједница домова Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и њихових радних тијела. Генерални секретаријат ће обављати и материјално-финансијске и опште послове за потребе Генералног секретаријата и Кабинета предсједавајућег Савјета министара БиХ, припремати приједлоге годишњег буџета и пратити његово извршавање, бринути о инсталирању и одржавању информатичког система, пријему, завођењу, развођењу, отпреми и архивирању материјала те о пословима преписа и техничке обраде магнетофонских снимака сједница Савјета министара. Основне активности Секретаријата су и информисање јавности о политици и активностима Савјета министара и његових тијела кроз саопштења за јавност, конференције за новинаре, изјаве и интервјуе предсједавајућег и чланова Савјета министара, медијско праћење рада Савјета министара, праћење медијских информација или других публикација које се односе на активности Савјета министара, уређивање и одржавање веб странице Савјета министара те послови у вези са примјеном Закона о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини. Ми бринемо и о организовању протоколарних, дипломатских и других врста састанака, сједница и сусрета предсједавајућег и чланова Савјета министара са представницима међународне заједнице и њених институција, дипломатама, представницима удружења, привредних, културних и научних организација, о припреми и дочеку гостију, доласку и одласку домаћих и страних делегација, припреми пријема, свечаности и потписивања међународних споразума те о планирању боравка страних делегација које су у посјети Савјету министара БиХ. Морам истаћи да је Генерални секретаријат Савјета министара БиХ у складу са посљедњим измјенама Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама БиХ одређен као централно координирајуће тијело у поступку процјене учинака прописа. У питању је опсежан посао који се делегира Генералном секретаријату Савјета министара БиХ и ми смо, како бисмо се прилагодили том послу, у посљедњим измјенама Правилника о унутрашњој организацији направили корекцију те смо предвидјели и радна мјеста која ће се у будућности бавити тим веома сложеним процесом. У будућности планирамо да развијамо  тај сегмент активности на начин да ћемо озбиљно размислити и о увођењу унутрашње организационе јединице која ће имати искључиво надлежности да анализира акте достављене Савјету министара БиХ, с аспекта процјене учинака и њихове усклађености. Савјет министара БиХ је у 2018. години донио Одлуку о усвајању Оквира интероперабилности у БиХ, којом се Генерални секретаријат дефинише као централно  оперативно тијело за провођење активности увођења оквира интероперабилности у институције Савјета министара БиХ. Генерални секретаријат  ће у 2019. години, у складу са Оперативним планом за увођење Оквира интероперабилности (усвојеним на  41.  сједници Савјета министара БиХ, одржаној 28.  јануара 2016. године), радити на свим активностима за које је задужен. Прва активност је формирање координације за интероперабилност Савјета министара БиХ, коју ће чинити шест институција Савјета министара (Генерални  секретаријат Савјета министара БиХ, Министарство комуникација и транспорта БиХ, ИДДЕЕА, Агенција за статистику БиХ, Министарство безбједности БиХ те Управа за индиректно опорезивање БиХ). Надамо се да ће одлука о формирању координације за интероперабилност бити усвојена у првом кварталу ове године. Упоредо с тим активностима, а у складу са Оперативним планом  за увођење Оквира интероперабилности, Босна и Херцеговина ради на успостављању инфраструктуре интероперабилности па су прошле године завршена два велика пројекта из ове области. У склопу пројекта техничке подршке за унапређење пословног окружења и институционалног јачања за нивое Савјета министара БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и Владе Брчко Дистрикта израђен је ГСБ (government service bus) централна локација, тј. платформа путем које је могуће вршити међуинституционалну размјену података. Иницијално са нивоа Савјета министара БиХ у пројекат су, поред Генералног секретаријата Савјета министара БиХ,  укључени: Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), Управа БиХ за заштиту здравља биља, Агенција за безбједност хране БиХ, Канцеларија за ветеринарство БиХ, Агенција за надзор над тржиштем БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ.  Други пројекат - "Имплементација заједничких сервиса за е-услуге“ је обезбиједио успостављање инфраструктуре потребне за ефикасну и рационалну имплементацију услуга управе, кроз јединствене тачке контакта и електронски, изградњом више употребљивих заједничких сервиса е-услуга, при централним јединицама за е-управу (Генерални секретаријат) за сваки ниво власти, који су стављени на располагање институцијама које желе да имплементирају електронске услуге, попут генерисања електронских образаца за приступ или подношење захтјева за услугу, аутентикације и идентификације субјеката, електронског плаћања услуга, интеграције са базичним регистрима, електронске обраде захтјева, електронске доставе странкама.

 
Дакле, за сваки управни ниво је имплементиран по један пилот-пројекат израде трансакционе онлајн услуге како би се показала употребљивост успостављене инфраструктуре. На нивоу Савјета министара БиХ за пилот-услугу је одабран Институт за метрологију БиХ и његове услуге издавања рјешења за цертификацију мјерних уређаја.
Велики изазов у идућој години биће обезбјеђење средстава за одржавање и развој (проширење броја институција које користе те системе) та два пројекта која би требала да убрзају рад институција БиХ и омогућити, у коначници, да грађани услуге добију на бржи, ефикаснији и безбједнији начин.

 

        ОНАСА: Шта мислите о улози и значају независног новинарства и колико је оно важно за развој демократског друштва?

             ВИДОВИЋ: За развој демократског друштва веома је важно да медији буду непристрасни и да о свим догађајима извјештавају објективно и правовремено. Колико су они при томе независни, зависи од њихове  финансијске ситуације, односно од тога ко их и колико финансира па сразмјерно томе, и утиче на њихову уређивачку политику. Нажалост, данас је таква ситуација у друштву и медијима да је из новинских и електронских  извјештаја тешко препознати шта је то што је исправно, тачно, истинито и у циљу општег напретка и добробити свих људи, као и друштва у цијелости. Могу несумњиво потврдити да је ОНАСА реномирана новинска агенција која је дала значајан допринос развоју демократије и независног новинарства у БиХ. (крај)